Subota posle podne. Sve rute gradske su mi dojadile za šetnju! Odrastao uz Adu i Košutnjak, ono malo sređenog zemunskog i novobeogradskog keja dosadilo, Avala, Kosmaj takođe uzduž i popreko overeni, Fruška Gora poprilično isto… Zadržimo se ipak na lokalu, već je kasno, pašće mrak, a vala ugrabiti nešto Sunca i zalečiti ugruvotine od sinoć.
Ideja je bila lagano tabančenje od Ade do “25. Maja”. Hm… Deluje podosta, ali ustvari i nije nešto. Dimče na vaginče… Prva prepreka je Jugopetrol i oteto parče obale za ušmrkavanje nafte. Odmah nakon je i ušće topčidarske kanalizacije u slepo crevo Save. Gutanje smoga se završava kod Stenke i sa puta se spuštamo uz vodu. Napokon mir… Nakon desetak koraka zastajemo i razvijamo teorije mogućeg spasenja nakon upada u jedan deo vode prekriven neobjašnjivom kolekcijom svačega. Zapravo, krenuli smo odpretpostavke da je ispod tog sloja voda, što zbog povezanosti sa vidljivim mokrim površinama, što zbog gibanja cele teksture koja podseća na vodenu površnu. Pade mi na pamet termin “živa voda”. Prolazimo kraj sajma koji je naravno najlepši kada ne radi. Kraj nas protutnju Plavi voz takvom brzinom da smo mogli uskočiti bez mnogo truda. Pitamo se da li vredi Par vozova nam zaista projuri iznad glava onim mostom što izvire iz Senjačkog brda. Metro u najavi. Slede parkirani polumrtvi remorkeri, tegljači, nosači. Silne peskare, nepristupačna obala, kojekakvi otpaci na sve strane, bageri, šleperi, gomile krša koje čekaju vetar da ih premesti malo nizvodno. Dužinom celog puta društvo nam prave iritirajući skuteri koji se foliraju i predstavljaju kao bicikli, sređene i doteranecice pod punom ratnom opremom dok vrte pedale, pecaroši koji mrežu i udicu bacaju u onaj mulj dok im pljuvačka curi u iščekivanju ručka, pijanac koji se prepire sa samima sobom u koji će lokal sada da pređe. Parovi svih dobi, šetaju u krug merkajući nekoliko klupa gde bi se eventualno privatili i uživali u zalasku. Čekaju svoj red, a zvezda je sve niže i niže. Lakše će je dovatiti, gledajmo to sa vedrije strane. Sa setom u tabanima posmatramo drugu obalu starog sajmišta koja se zeleni da bodu oči. Džaba joj kad je dosadna.
Negde posle Gazele prva i poslednja radnjica gde se možeš napojiti, nagojiti. Ulazimo i ostajemo bez teksta. Moj reporterski “insekt” vadi telefon, pali kameru i mrznetrenutke. Oduševljeni smo! Hiper market na stotinak kvadrata. Sve isprepletano, nabacano, nespojivo, a zajedno. Suludo. Sa desne strane je odeljak obuće na 2×2 koji nisam uspeo da snimim. Slike šlj produkcije, lampe, džakovi, wc šolja na podu pored nekih rančeva, kanalizacione cevi svih profila pored sokova, građevinska kolica pored police sa keksima i džemovima, tri fontanice koje rade na frižideru sladoleda, lusteriiznad vitrine sa suhomesnatim proizvodima, naočare pomešane sa četkicama za zube, u drvetu izrezbareni kauboj na konju dok lovi bika pored fensi tuš kabine sa mlazevima iz svih pravaca… Uh. Kakvo putovanje kroz vreme!
Podvlaćili smo se još i pod stari želežnički most, tramvajski most koga Ciklotronci opisuju kao poklon grada Berlina gradu Beogradu, početkom četrdesetih godina prošloga veka. Primećeni su ubrzani radovi, jerbo se vraća korisnicima za par dana. Razmišljam nešto koliko li će da traje opravka Gazele ako ovo malo govno razvlače toliko meseci. Najlepši Radičevićev most sa sve liftom i početkom neke prijatnije priče uz reku. Nagli presek! Tu smo odmorili papke u finom ambijentu “Promaje” na početku savskog pristaništa. Fenseraj koji anulira sve proživljeno do tad, ali samo na kratko, jer drugog puta natrag nema. Voleo bih da je još nešto sem društva bilo lepo. Dobro, možda ona dva dupetakoja su gužvajući sedište požurila pred nas 
Već je zašlo Sunce.
Tvrđavu ne opkoljavamo, a kamoli napadamo.
Loša strategija…
Povlačenje. 
(4 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading ...
[preuzeto sa droljizam.blogspot.com]
